Potpuno sam apoliticna. Ako je to u ovoj zemlji moguce. Ali volim dobar vic. A ovo sto upravo cuh na radiu je bas to – vic. Tacnije, bilo bi jako smesno da ja zivim na Madagaskaru recimo. Posto, moram reci, nazalost zivim ovde, onda mi je tuzno. A sta se to dogodilo? Pa nista. Bosanci su izgubili original Dejtonskog sporazuma! I sta? Ljudi se bacili u potragu, istragu i uopste, preuzeli sve sto bi u toj situaciji bilo za ocekivati. Ali sta? I Srbi su izgubili original istog? I onda? Nista! NikEm nista sto bi rekla moja baba. Zabole ih uvce. Levo,a i desno. Necu nista da kazem. Nema zakljucka. Srpska posla. E,moj srpski narode…

selila sam se ravno deset puta…prva cetiri se, istina, ne secam…a i peti su obavili na kvarno, dok sam bila na letovanju, izmestivsi me tako iz mog kraja, u kome sam provela svoje skolske dane i sve sto uz to ide….kasnije se ispostavilo da je to bio presudan korak za upoznavanje sa nekim tipom koji mi je nekoliko godina posle toga prikacio svoje prezime…sta nas sve ceka iza krivine…eeeee…sesti put je bio upravo u kucu tog tipa, da ne kazem, mog muza…tacnije u njegovu sobu….tu sam dosla sa jednom putnom torbom…plakale nam majke, kao to je mnogo potresno, a ja mrtva srecna…gledam ih sta im je i nije mi jasno (i dan danas nisam shvatila zasto su toliko cmizdrele, kazu, shvatices kad tvoji pocnu da odlaze, ajde vazi…verujem im na rec)…iz te sobe smo munjevitom brzinom zbrisali u podstanarski stan i tu smo glumatali samostalni zivot cele dve godine….kao, mnogo smo samostalni….a da vidis, i bili smo….ziveli smo sa celih pedeset evra, i nikada nismo kukali, mada smo se hranili po kucama….ali dobro….kad smo saznali da sam u „blagoslovenom stanju“, vratismo se nasim zlim roditeljima u fazonu lesija koji se vraca kuci sa sve povijenim repom….ni to nas nije dugo drzalo…cim smo stali na ma kakve finansijske noge, pokupismo opet nasu malo cergu i opet haj ho u podstanare..do tada nas je vec bilo cetvoro, te smo se selili kao braca cergari sa dve cucle, dva paketa otvorenih pelena i svim ostalim sto ide uz dve, jelte, bebe….koliko je to sad? zabrojah se…tu nam je bilo super…lepo…ali skupo…tako da smo zbrisali ne osvrcuci se kad smo dobili neki kao sluzbeni stan….kao, nije nas, ali mozemo da ga koristimo….to je sad ovaj….e, tu smo stigli letos…ja nisam odusevljena…potkrovlje je, ima lapmeriju koju organski ne podnosim, nema telefon, ne svidja mi se komsiluk i tako, imam dosta zamerki, ali dobro, dzabe, pa cutim…a cuti i on….ali smo sve nervozniji i nervozniji i vidim ja…smeska mi se jos jedna selidba…deseta, ili jedanaesta, nemam pojma…na svu srecu, pa se do sada izvestih, te gomilu kutija uopste nisam ni raspakovala….eno, svi albumi sa fotografijama, stoje neotpakovani, knjige vise ni ne selimo…pod misku desetak neophodnih, ostalo stoji u onoj „njegovoj“ sobi s pocetka price, pa ako nam bas zatreba, cas se odvezemo tamo….garderobu bacam svaki put na bale….ovo mi bas nije neophodno, a ovo nisam ni jednom obukla….tako…ajde, odoh da se pakujem….

….znam, krajnje je vreme da odrastem….tako kazu….i nisam ja u nekom fazonu mladost, ludost…nisam, tetke mi….ko ne veruje neka pita koga hoce…prelezala sam vecinu decijih bolesti i sad stojim cvrsto na jednoj i po nozi….otprilike tako….jedino jos nisam uspela da shvatim zasto ljudi lazu o nebitnim stvarima….kada necu nekome nesto da kazem, ja o tome cutim….ako me direktno pita, reagujem u zavisnosti od stepena bliskosti….prijateljima kazem: kakvo je to pitanje, to je moja licna stvar; onim drugima ne odgovaram nista….ne nalazim za shodno….gledam u njih kao kroz njih….imam tako u svojoj okolini nekoliko onih nitamonivamo….suvise se kratko poznajemo da bismo bili prijatelji, a suvise imamo zajednickih tema i nekih prijatnih trenutaka da bismo pak bili neprijatelji….i sta….po onoj narodnoj „zaklela se zemlja raju…“ polako se ispostavlja da je devedesetsedamipo procenata stvari koje su mi ispricali uzgred, uz kafu, u neformalnom prijateljskom, popodnevnom caskanju bilo laz, laz i samo laz tako im novac pomogao…jer na kraju, sve se izgleda vrti oko tih prokletih para, statusa, precke na drustvenoj lestvici….zasto bi inace lagali?….zasto me gledaju u oci, kupuju voce mojoj deci, uvaljuju mi u krilo svog kucnog ljubimca, dovode mi na kafu svoju tetku i lazu?….o zaradjenom novcu, o planovima i ocekivanjima, o strahovima….stvarno ne razumem….i zato!….danas kada postajem pionir dajem casnu titovu pionirsku rec da cu marljivo uciti i raditi i biti dobar drrug….ma, ne to!….nego, danas se svecano zaklinjem da cu od sada pa nadalje i ubuduce pricati samo viceve….pa nek ide zivot….nemoj da je neko pokusao da mi isprica nesto ozbiljnije….odmah cu ga premeriti po zvanicnom kursu…procenicu da li laze dok si rekao keks!….vec sam se ispraksala u tome….uglavnom…

ne mogu da se pravim da se nista ne dogadja…citav dan gledam u te ljude koji pilje u televizore…ja cu da kazem, a vi se ljutite….mi smo jedan delimicno retardiran narod…jbt, sad su svi iznenadjeni sto su „nam oteli Kosovo“….97,5 procenata srpskog stanovnistva „odavde“ nikada nije krocilo tamo…busaju se u grudi i pevaju Vidovdan, a ne pada im na pamet da maknu svoje guzice iz udobnih fotelja….da je neko, recimo, zavrsio fakultet…pa doktorirao…na primer…pa bio od koristi svojoj zemlji….a ne!…udobno cemo se smestiti ispred televizora i grickati kokice (cips, smoki, precrtati nepotrebno) dok na rtsu gledamo manipulativni snimak dece sa Kosova kako pevaju rodoljubive pesme…katastrofa! neko bi trebalo da odgovara za to! kao i za one debilne snimke sa raznoraznih mostova za vreme bombardovanja….uzas!!!! ili, hajde da odemo pred neciju kucu i da mu porazbijamo sve prozore…pa sto…bas je fora…mladi smo, ludi smo….

jos za kraj, da ne bude zabune….neki od vas znaju….moja orijentacija je priicno nacionalna…ali smatram da se za interese svoje drzave treba boriti stvarno, a ne blebetanjem i gluposcu…i naravno…pre toga dobro odmeriti sta je uistinu interes te zemlje….bez veze….

Mozda je ovo trebalo da stoji u about, ali posto nekako ne umem ukratko, upade ovde. Dakle, ja sam magi, a to 21 je ni krivo ni duzno sletelo do mog imena jer je magi bilo zauzeto,a ja sam se bas navikla da budem magi. Hocu da kazem nemam 21 godinu. Odnosno imam. I 21, i 22, i jos nekoliko pride Imam tri klonirana zlotvora koji mi piju krv na slamcicu Patim od odsustva zelja i ambicija. Moj koeficijent inteligencije obrnuto je srazmeran verovatnoci da cu na drskost i bezobrazluk adekvatno reagovati. Imam plan da…ne, nemam nikakve planove. Odlicno kuvam, ali nikako ne razumem neke od osnovnih postulata danasnje civilizacije. Kao na primer izraz: pranje novca. Ili sveopstu otimacinu svega. I jos mnogo toga,ali dosta je i ovoliko. O meni.

Dodjose onomad u nas skromni dom neki kao gosti. Insistirali su da se druzimo, ljudi, to je bilo neizdrzljivo. Hajde, popustih ja, kao bolecivija i evidentno gluplja, zbrzih neku klopu, namestih osmeh g8 i cekam. Dobar dan, dobar dan, moze kafa? moze! Trt-mrt, taman sam obavila taj ritualni deo docekivanja gostiju i udobno se smestila u svoju omiljenu fotelju kad madam osu paljbu po svemu sto hoda i gamize u njenom okruzenju. Prvo je ogovarala neku tetku, pa strica i hajd’ rekoh, ni ja nisam bas clan kluba ljubitelja familije, mozda cura ima lose iskustvo. Zatim je presla na pljuvanje nisam bas shvatila koga, ali poenta je da su ih ti neki docekali tako nevaspitano, zamisli, ona se izvalila kao krava na fotelji,pa jos i podigla noge! Krmaca nevaspitana! Zbunjeno sam pogledala na sebe na fotelji sa obaveznim podvijenim nogama pod sobom. Dobro, mozda dama ne voli nas krmace sto sedimo udobno zavaljene u svojim foteljama. Ispravih malo ledja i nastavih s paznjom da je slusam. Nakon sto je pojela sedam,osam sis-cevapa, pljunula prodavacicu iz prodavnice zdrave hrane i oplela najstrasnije po svojim sopstvenim duplim kumovima, pocela je tu, na nase oci ponovo i vrlo detaljno da spontano pobacuje! Ustala sam i neprimetno popila jedan mali lexilium od 1.5mg. Sitnica! Ne, naucila sam lekciju, u moju kucu od sad ulazi samo onih 1500 proverenih ljudi s elementarnim kucnim vaspitanjem,a do tada, molim vas, samo malo tisine.

Moram da se pohvalim…ulozila sam stvarno veliki napor za jednog debila da bih se registrovala i to sve…mogli biste i vi malko da me hvalite…nece vam pasti kruna s glave…zaboravila sam svoje tinejdzerske tripove, ali mi se cini da ima negde kod Hesea da ti za pejotl ili tako nesto treba neko ko te sprovodi kroz tripove…tako se nekako osecam….ovi iskisni wordpressovci me uhvatili za ruku, pa korak po korak…rekli su mi da napisem probni post i evo…baljda je to to…da vidimo…

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!