kod MAGI

Proslo je sto godina od mog prethodnog posta…i htela sam da pisem svasta…i jesam, ali iz nekih glupavih razloga nisam uspela da to i objavim…i sada je sve cisto i sredjeno…proslo je…i ja se osecam potpuno prazno…i o cemu onda da pisem…

U stanu u kome zivim ima preko 60 coskova. Ne znam koliko, brojala sam do 57 i zabrojala se. Debil koji ga je projektovao je osmislio sobu od pet kvadrata sa sedam zidova. I sad,u tih preko 60 coskova nema nista. Ne volim da mi coskovi budu zatrpani. Tako imam osecaj da je sve ok. Na tepihu moze da se nadje svasta,na fotelji takodje,a sigurno i na trosedu, stolicama i posebno stolu,ali u coskovima nikad. I to je sustinska razlika izmedju mene i nje. U njenom stanu ne moze da se dise od prasine koja je napadala po papirima koji su gurnute u knjige koje stoje medju torbama koje su nagurane u kese koje su cusnute iza ormana pa pokrivene govnima! Kako mogu da verujem jednoj tako muljavoj osobi?

Dok sam bila trudna prvi put,na preglede sam odlazila kao da umesto stomaka nosim orden Sv.Save,al’ najmanje drugog reda,potpuno zanemarivsi cinjenicu da u tim cekaonicama sede iste takve zene s istim takvim stomacima.Kad su kasnije ljudi dolazili da vide to nase prvo dete,ja sam je iznosila iz sobe,ponosna k’o da sam rodila bar malog Budu.
E sad.Izvinjavam se,al ja ne volim plave muskarce.Deluju mi nekako nezno,svileno, nemuski.Muz mi je kao…kao…e,znate na koga najvise podseca?Na Samija!Ozbiljno.Ja sam potpuni opozit.Baba mi je bila Nemica,iz jedne od 12 grofovskih porodica(ako sad cujete da se neko smeje k’o hijena,to je taj isti moj muz,vraca mi za onog Samija i sisti kroz zube: grofica od belog kuceta!To zato sto je toj mojoj babi,u stvari njenoj porodici na grbu bio beli pas,al’ gde sad odoh!)Dakle,ja sam plava.Ma,sta plava,bela(sto nema nikakve veze s neznoscu i smirenoscu,ne dajte se zavarati). Kad se,dakle,rodilo nase drugo,a musko dete,bila sam u potpunom soku sto je on protivno svim zakonima dominantno-recesivnih gena beo kao sir. Musko!A belo!Pih! Ipak sam plakala od srece i dike kad god ih vidim da spavaju na jastuku,ovaj crn ko ugalj,ovaj beo ko albino.Reklama za Beneton!Hocu da kazem,ja volim svoju decu.I ponosna sam na njih.I najvazniji su mi!Ali im ne dam da trce po stepenistu i urlaju kao divljaci;niti da skacu po kuci u ponoc kad znam da ovi ispod spavaju;niti da na bilo koji nacin opterecuju,ugrozavaju i maltretiraju druge ljude.Ne ocekujem da budu centar sveta nikom,pa cak ni njihovom ocu.I nikako ne mogu da shvatim kako i zasto ljudi imaju petlju da se ponasaju kao da su celom svetu,bas oni razmazeni jedincici?