kod MAGI

"bez naslova"

сеп 09
103 коментара
Klik-klik…citam…ne verujem…vrti mi se u glavi. Gusim se od nedostatka: kiseonika,mielina,pameti…x…
Naprosto obozavam da se vozim. I da vozim. Noc je. Krecemo.
Blog je: glupost, veoma vazan, pozitivno mesto.
Zlatibor. Ostajemo sami. Nas dvoje. Mi. Zora je.
Na blogu sreces: najinteligentnije ljude na svetu, one koji zamaraju, one od kojih bezis glavom bez obzira.
Podgorica. Pijemo kafu sa Sonjom u njenoj supersonicnoj firmi. Ona mi priznaje da se plasi liftova i da sve nije onakvo kakvim se cini.
Ljudi pisu: neka pisu!
Cetinje. Evo te posle petnaest godina. Na danasnji dan doveli su vas ovde kao izbezumljenu decu. Tresem se od vasih emocija. Ruka Svetog Jovana. Cetinje. Podne je i nastavljam sama.
Ja: pisem da prezivim, manipulisem recima, koga briga!
Dobar ti dan, Crna Goro! Previse uspomena i nerasciscenih racuna imamo ti i ja da bi mi bila strana. Sad cemo to klupko razmrsiti.
Ja sam: dalijemoguce divna, vrlo fina, bez komentara?!
Budva? Ne. Vracam se do Petrovca. Po neke uspomene. Uglavnom gimnazijske. Uglavnom drugarske. Pomalo flertaske. Kasno je za to.
Ja sam: dokona, luda, zahtevna.
Krtoli. Kod Vida po vino. Ko zna kuda cu se vracati. Da li da se bucnem,ili ostavim to za… Vozim dalje. "Uvek su bile tako nevine te tvoje crne oci ko da nikad nece proci
Ja sam: povredjena, osvescena, nedorecena.
Boka. Ne znam gde pre da gledam. Spustila bih se do svakog od ovih gradica. Zbog nedostatka vremena ukrcavam se na trajekt. Kamenari. Pa Herceg Novi. Tamo me ceka Filip. Posle…sest godina? Kada nesto hocu da uradim, trazim nacin, a kada nesto hocu da izbegnem, trazim izgovor. Rucak sa Filipom ne spada u tu kategoriju. Sest godina nismo mogli da se sretnemo. Dalje cemo zajedno. Halucidni umor me opija.
Ja: ne zahtevam, ne ocekujem, zelim da…
I konacno! ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi… Kotor je moj Jerusalim. Mostic. Stari grad. Muzicka skola. Crkva Svetog Nikole. I slepa bih znala gde sam. Cujem im glasove.
Pevacemo skupa, razgovarati do zore, smejati se zarazno i veoma glasno. Sutra je praznik. I docices.
I sad…ja idem: zauvek, na kratko, nikad vise, mozda ipak? A ti? Pssst. Sve je receno. Na sve velike i male teme svi pametni i glupi ljudi ovog sveta rekli su nesto. Svasta. Reci su sranje! Covek bez ljubavi je kanta koja jeci. Od reci. Klik-klik…procitaj…x…tisina
 
Posted in Uncategorized