mirise na zimu. lepo. kuvam kafu i trudim se da uzivam u trenutku, kao u reklami. bi-bip. bi-bip. to bi bila poruka sa nekog od telefona koji stoji na stolu. „kao da jedemo telefone“, dobacujes mi, dok ja pokusavam da provalim na koji je upravo stigla poruka. moj je. poruka je od ivane. „pregledao me je i hirurg, rekao je da jeste tumor i da mora da se izvadi sto pre. usamljena sam. bojim se.“ reagujem neocekivano hladno za ovakvu vrstu informacije. ivana ima muza, dvoje dece, roditelje koji zive dve kuce od nje, brata, sestru, punu dnevnu sobu kumova i prijatelje jos iz osnovne skole. „znam da si usamljena. i ja sam. svi su. dolazim kasnije.“ nemam pojma odakle je izletela ovakva poruka. iz kog dela mog mozga? saljem je pre nego sto sam shvatila da zvuci kao da mi je neko ukrao mobilni i odgovorio umesto mene. odjednom osecam neverovatno tezak tovar na svom vratu. umorna sam od laznih osmeha, laznog cutanja, laznog pricanja, laznih susreta i laznih rastanaka, analiziranja, razmisljanja, losih namera i dobrih koje su shvacene pogresno. idem da spavam,ionako je zima.

Gospodja Kornelija je zivela na spratu iznad nas. Govorila je da je u braku trazila „vola da zajedno vuku kola“. Njena su se kola nekud smandrljala,ili je vo zapravo bio tele,nisam sigurna,tek bila je razvedena i u stanu na trecem spratu zivela je sa svojim sinom. Ni zbog cega posebno taj mi je covek bio iritantan. Bio je fin, ugladjen, kulturan, tako ga je ona vaspitavala, a vise od svega toga pokusavala je da kod njega razvije ambiciju. Od malih nogu. Sa malim koracima. Plela je tanane niti zelje za uspehom pipavo kao pauk svoju mrezu. Nije se predavala i nije gubila zivce. Jednom je,secam se,mali M vrlo temeljno vezbao za svoj pismeni zadatak,a ipak je dobio dvojku. Kada je,razocaran, doneo majci ocenu,ona ga je bodrila ovako: „ne smes da se predajes. Propusti se desavaju. Ja sam domacica preko dvadeset godina,pa opet kad uzmem da pravim tortu,razbijem devet jaja u ciniju,a deseto bude mucak i sve pokvari“.
Ovih dana u mojoj kuci bilo je puno povoda za slavlja. Napravila sam pet torti za manje od mesec dana. Setila sam se gospodje Kornelije jer ne pamtim kad sam poslednji put videla mucak. Ni jaja vise nisu pokvarena na prvi pogled, smrdljivo i otvoreno. Odgajana su pod vestackim uslovima i na prvi pogled savrsena. Sto ne znaci da necete dobiti salmonelu ako ih dobro termicki ne obradite. Kakva (su)luda vremena!
A sin gdje K je dr elektrotehnike i radi negde u…negde.